Намесништво студеничко

Архијерејско намесништво студеничко једно је од тринаест намесништава Православне Епархије Жичке са седиштем у граду Рашки.Територијално се простире на југу од ушћа реке Рашке у Ибар а на северу до средњовековног града-тврђаве Маглича односно источно од села Јариња па обронцима Копаоника и Жељина до близу Богутовца и планине Гоча док западно падинама Голије уз стару границу са Отоманском империјом па врховима Голије ка Радочелу и Чемерну до близу Богутовачке Бање и тврђаве Маглич. Некада до после II Светског рата границе намесништва студеничког поклапале су се са територијом државне поделе па је оно захватало исти потез среза студеничког но убрзо по формирању државе која је интезивно настојала да угрози постојање Српске Православне Цркве њеног ауторитета и организације административне границе су се одвојиле од црквених па смо дошли до тога да је административна граница централне Србије са покрајином Косова и Метохије померена на уштрб територије централне Србије и тако део намесништва студеничког се од седамдесетих година налази преко административне границе, што значи да је линија некадашње границе Краљевине Србије и Турске царевине померена на уштрб српске територије.

Једно је од пространијих намесништава у Епархији Жичкој али не спада у намесништва која имају велики број становника а самим тим и свештенослужитеља. По досадашњој подели у намесништву постоји десет парохија од којих су две при манастирима и немају Црквену Општину, студеничка и павличка, док остале парохије имају и своју Црквену Општину. Црквене Општине у Архијерејском намесништву студеничком су: ЦО Трнава у Трнави, ЦО Бељак са седиштем у Рудници, ЦО Рашка у Рашки, ЦО Баљевац у Баљевцу, ЦО Градац у Грацу, ЦО Јошаничка Бања у Јошаничкој Бањи, ЦО Гокчаница са седиштем у Међуречју и ЦО Ушће у Ушћу.На територији овога немсништва налази се поред манасти- ра Граца, Нове Павлице са делом цркве Стара Павлица која са Петровом црквом код Новог Пазара представља један од најстаријих храмова у нашој Светој Цркви свакако и најбитни- ји манастир како често и кажемо „мајком свих србских цркава“ манастир Студеница, по коме ово намесништво и носи назив. Намесништво студеничко представља најјужнији део Епархије Жичке и граничи се на југу са Епархијом Рашко-призренском, на истоку са Крушевачком Епархијом (до образовања ове нове Епархије Српске Цркве граничило се са намесништвом жупским и у самој северно-источној тачки са намесништвом трстеничким), на северу са намнесништвом жичким и на западу са немесништвом моравичким, оба су намесништва наше Епархије Жичке.Поред петнаестак храмова који су у релативно добром стању изузев цркве Усековања главе Светог Јована у Баљевцу постоји велики број црквишта (темељи или делови зидова храмова који су у одређеним историјским тренуцима били опљачкани, оскрнављени и срушени од стране турског непријатеља) на целој територији намесништва и представљају историјске сведоке који говоре о нашој Светој вери Правослваној и о нашем народу српском у овим крајевима који су сама колевка српске државности и националног идентитета.

Последњих петнаестак година обновљено је доста храмова како постојећих тако и оних на темељима из времена средњовековне српске државе а такође изграђена су и два нова храма на местима где раније нису постојала црквишта и то храм Светога Великомученика Пантелејмона у Милатковићу, задужбина Душана Минића и његове породице и храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у приградском насељу Власово, задужбина Веснице Савић-Урошевић и њене породице.

Протојереј Мирослав Петров