ЦО Бељак у Рудници

Crkva_u_Rudnici

Рудница

Рудница се налази на девет километара од Рашке, на десет километара од Лешка и на осамнаест километара од Панчићевог врха на Копаонику. Ова парохија се граничи са рашко-призренском епархијом, а дели је река Ибар и место Комен – на два километра од Лешка и крушевачком епархијом, коју деле обронци планине Копаоник. Ова парохија се простире једном половином на територију Републике Србије – Општина Рашка, а другом половином на територији Косова и Метохије – Општина Лепосавић.

rudnica

Црква Преподобне мати Параскеве

Храм у Рудници је посвећен Преподобној мати Параскеви која се слави 27./14. октобра. Изградња храма почела је 1931.године, а по благослову Светога владике Николаја Жичког, али ту даљу изградњу је омео Други светски рат. Радови су настављени педесетих година двадесетог века, тако да је храм Преподобне мати Параскеве освећен тек 1959.године у време патријарха Германа, администратора епархије жичке.

“Храм Преподобне мати Параскеве је обновљен 2007.године и малим освећењем од блаженопочившег епископа Господина Хризостома. Ово је и највећи парохијски храм у студеничком намесништву. Парохија је претежно планинска, а најудаљеније село је Гувниште које је удаљено четрдесет километара преко Лешка, Дрена и Белог Брда. Тренутно на парохији има 479 домаћинстава.”

hram

Распоред богослужењау храму Преподобне Мати Параскеве у Рудници:

СВЕТА ЛИТУРГИЈА недељом и празником у 9 сати.
АКАТИСТ Светој Петки, петком у 17 сати.

КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА за све узрасте. Израда сувенира и ручних радова. Суботом од 18 сати у црквеној сали. Заинтересовани се могу одмах пријавити свештенику.

ВЕРОНАУКА ЗА ОДРАСЛЕ (у припреми), заинтересовани се могу одмах пријавити свештенику.

Храм Преподобне Мати Параскеве у Рудници

јереј Слободан Глишовић

Контакт телефон: 036-54-50-201

Црква Светог евангелисте Марка у Бељаку

beljak

Црква ce налази на сеоском гробљу, у селу Бељак, које припада Месној заједници Рудница. Село Бељак се раније називало Кукањ, а од тога некадашњег назива остало је име потока који протиче кроз село. Није познато када је ово село добило име Бељак.

Црква је првобитно била посвећена св. Ваведењу Пресвете Богородице, a садашњи патрон je Свети евангелиста Марко. Није утврђено када je промењен патрон, али je то учињено пре 1874. године. Према повељи Деспота Стефана Лазаревића из 1392.године Црква Ваведења је приписана и дарована манастиру Хиландар.

Сазнајемо да је садашња Црква саграђена 1656.године из које потиче и део иконостаса са архитравном плочом на којој је Деизисни чин са апостолима који је добро очуван. Веома поједностављеног архитектонског решења, она носи сва обележја малих сеоских гробљанских цркава. Једнобродна je грађевина са наглашеном олтарском апсидом y облику полукруга. Покривена je полуобличастим сводом, a апсида полукалотом. Грађена je од ломљеног камена вулканског порекла, док je свод изведен тесаном сигом. Првобитно je била покривена каменом плочом преко које je постављен покривач од ћерамиде. Улазна врата су на западном зиду, a светлост продире y унутрашњост кроз три прозора изведена y виду пушкарница. На сваком зиду je по један прозор, осим на западном. Под je израђен од необрађених камених плоча. Има две нише: y простору проскомидије и ђаконикона. Спољне зидне површине су дерсоване, a унутрашње фуговане. Негде после Првог Светског рата, када je црква препокривена, обијене су све унутрашње зидне површине, при чему je уништен живопис.

 

Извор Светога Саве на брду Боровик повише села Руднице 

Лековите воде кижнице су киселе воде, извори којих има у Студеничком крају и обронцима Копаоника. То су воде које пролазе кроз гвоздену руду те отуда имају укус киселине. Један од извора киселог укуса налази се у Рудници на брду „Боровик“. Овај извор је познат на далеко као Извор Светог Саве или Боровичка вода.

Прегледом топонима у вези са именом Светог Саве наишли смо на овај запис: „Изнад села Руднице, у студеничком срезу, на брегу Боровик има у стени шупљина са водом, која нигде не отиче. Та се вода зове Вода Светог Саве. Народ верује да је ту долазио Свети Сава, да је благословио и да је стога лековита. Сваког младог петка и недеље невољни тамо одлазе и траже помоћи од главобоље, окобоље, итд. Код те се воде скупља сабор о Светом Сави и Ђурђеву дне. Верује се, да ће онај ко на Светог Саву изјутра први до те воде стигне, бити срећан, те народ још од поноћи трчи тамо.“

izvor1

Недалеко од овог целебног извора, на двадесетак метара источно налази се мала пећиница у стени, коју народ назива Коначиште Светог Саве. Верује се да је на једном путовању враћајући се за свету Лавру Манастир Студеницу одоцнио и наишавши на ову пећину решио да ту одмори и коначи и сачека рађање новога дана. Када је дан освануо Свети Сава свршивши молитвено правило решио је да крене даље,    али пошто је био жедан помоли се Богу да нађе извор воде како би се окрепио, и на молитву недалеко од пећине у којој је коначио на врх брда појави се у стени извор воде. Предање каже да је Свети Сава ову воду благословио и од тада је ова вода лековита и целебна за оне који је са вером захватају и пију. Последњих година непосредно поред извора вршена су опсежна истраживања рудног богаства кога у овом крају има у изобиљу и бушењем руде угрожен је овај Свети извор. Група верника из овога краја је својим средствима уз благослов цркве повише самог извора подигла метални ,,Крст“.  Овај крст који је висок шест метара са распоном хоризонтално кракова од четири метра подигнут је у заштиту овог светог места од будућег експлоатисања руде са овог локалитета и тиме уништавања самог извора. Надамо се да ће овај новоподигнути Крст бити симбол вековне победе и васкрсења овог светог Светосавског Извора који посећују не само хришћани него и муслимани. Подну Крста који се види са свих страна из околних места један мештанин из села Карадак уз помоћ мештана подигао је и једну дрвену зградицу за одмор верницима који походе овај Извор Светога Саве.

На почетку текста смо поменули да се овај извор назива и Боровичка вода, зато што се на овом брду налази дивна борова шума. За овај извор су везане многе легенде које потврђују њено исцелитељско дејство, за које је наравно потребна непоколебљива и чврста вера. Постоји једна прича из скоријег доба да је једно дете из суседног села преко реке Ибар које није говорило до своје пете године, одмах проговорило пошто су га родитељи напојили и омили водом са извора. Такође је један човек из села Ратина код Краљева деведесетих година прошлог века патио од болести очију и чувши за овај извор дошао и умио се водом од које му се вид повратио и у знак тога израдио је камену икону Светога Саве која за сведочанство и данас стоји крај извора са његовом посветом на полеђини. О овом чудотворном дејству могли би још много говорити, али препуштамо Вама да расудите из приложеног и да кренете стопама Светога Саве и посетите ову светињу, а поред ње и многе светиње овога краја од  манастира Студенице, Градца, Старе и Нове Павлице, Кончула, Петрове Цркве и многих других бисера средњовековне Немањићке Србије и духовне баштине нашег народа.